Prvobitna akumulacija kapitala

Koncept inicijalne akumulacije ili prvobitne akumulacije ili primarne akumulacije kapitala bila je centralno polje interesovanja klasiičnih ekonomista. Središnje pitanje/osnovno pitanje bilo je kako se dogodilo da mali procenat populacije stekne neophodne resurse za otpočinjanje biznisa koji zapošljava ljude i ostvaruje profit; i analizom činjenice da je velika većina stanovništva u situaciji da nema izvore samo izdržavanja i samim tim preživljava tako što prodaje svoj rad za naknadu.

Adama Smit inicijalnu akumulaciju objašnjava/opisuje kao muroljubiv proces. Dejvid Harvi sumira Smitov opis procesa na sledeći način: Postojali su ljudi koji su bili vredni i neki koji to nisu bili. Neki ljudi koji su se mogli mučiti i oni koji to nisu mogli. I rezultat toga je da su oni koji su bili vredni i koji su se namučili stekli neko bogatstvo. I s vremenom oni koji se nisu namučili, nisu stekli ni bogatstvo, i na kraju su, da bi preživeli, odustali od komotiteta, radili i za uzvrat dobijali naknadu.

U objašnjenju Adama Smita bilo je važno da država ne bude prikazana kao činilac u prvobitnoj akumulaciji. Osnov njegove argumentacije/glavni nosilac, kao i kod većine političkih ekonomista, jeste da se država povukla i bila neutralna laissez-flaire, i dopustila da tržište to reguliše samo. Džejms Stjuart i drugi politički ekonomisti su argumentovali suprotno, da je država imala ključnu ulogu u tom procesu, držeći nasilje pod kontrolom/nadzirući nasilje i tako omogućvajući da se proces primarne akumulacije kapitala uopšte odvije.

Dejvi Harvi je sažeo definiciju prim. akumulacije Karla Marksa:steći posed otimanjem, ograditi ga, isterati stanovništvo i od njih napraviti proleterijat bez zemlje i zatim pretvoriti posed u privatizovano izvorište primarnog kapitala.

Imenovanje i prevodi

Koncept je inicijalno bio nazivan različitim imenima i izraz akumulacija, koji je u osnovi kapitalizma, pojavio se sa Adamom Smitom. Smit je u svom delu Bogatstvo nacija govorio o prvobitnoj akumulaciji. Karl Marks je u delu Kapital je ponovio izraz ispravno ga prevodeći sa ursprunglich (izvorno). Prevodioci Marksa su ga ponovo preveli sa rečju primitivna. Džejmsa Stjuarta, na osnovu dela iz 1767, mnogi naučnici su smatrali najvećim klasičnim teretičarem primitivne akumulacije.

Osnova koncepta

Marks je u svom delu Kapital dokazao 'kako se novac preobražava u kapital' i kako 'kapital generiše dodatnu vrednost' stvarajući više kapitala. Ipak čineći to, već je pretpostavio da postoji 'masa'/količina kapitala raspoloživa za investiranje, i da već postoji radna snaga za ekspolataciju. Dokazao je da kapitalistička proizvodnja može sama reprodukovati uslove sopstvene egzstencije u sve većoj meri. Ali, kako je rekao 'čitav pokret se pretvara u začarani krug'.

Kapital je novac koji stvara još novca: vrednost u potrazi za dodatnom vrednošću. Drugim rečima, to je novac koji se reinvestira. U osnovi je aktivnost kupovine robe da bi se ta roba preprodala za profit, koja je se javlja u trgovinskoj razmeni povezujući različite ekonomske zajednice, čija prozvodnja još uvek nije kapitalistička. Postojanje kaptala interesa, bankarskog kapitala, rentalnog kapitala i trgovinskog kapitala istorijski prethodi kapitalističkoj industriji.

Da bi uopšte objasnio kako kapitalistički model proizvodnje nastaje Marks je morao proučavati istoriju da bi locirao prvobitnu akumulaciju koja je omogućila kapitalističke odnose. Adam Smit je nazvao ovu "prvobitnu akumulaciju", akumulacijom koja nije produkt kapitalističke proizvodnje, nego je za nju definisao eksternu polaznu tačku.

MITOVI POLITIČKE EKONOMIJE

U razotrkrivanju porekla kapitala, Marks je osećao potrebu da razotkrije ono što je on video kao religiozne mitove i bajke o poreklu kapitalizma. Marks je napisao:
"Ovakva prvobitna akumulacija ima u Političkoj Ekonomiji približno istu ulogu kao i prvobitni greh u teologiji. Adam je zagrizao jabuku, i od tada je greh na celoj ljudskoj rasi. Njegovo poreklo bi trebalo biti jasno ispričano kao anegdota iz prošlosti. U davno prošlim vremenima postojale su dve vrste ljudi: jedni, marljivi, inteligentni i, iznad svega, štedljiva elita; drugi, lenje bitange koje troše svoja sredstva, šta više, na raskalašan/buntovnički život. S toga proizilazi da je prvopomenuta vrsta akumulirala bogatstvo, i da druga vrsta na posletku nije imala ništa drugo da proda do sopstvene kože. Tako da od ovog iskonskog greha potiče siromaštvo većine koja, uprkos svom radu, nema ništa drgo da proda do sebe samih, i bogatstvo nekolicine koje konstantno raste iako su se odavno odrekli rada.”

Ono što treba objasniti jeste da su kapitalistički odnosi proizvodnje etablirani, ustanovljeni još u prošlosti. Drugim rečima, kako su materijalna sredstva u privatnom vlasništvu, i kako kapitalisti mogu pronaći radnike na tržištu rada spremne da rade za njih jer nemaju drugog načina da se izdržavaju.Drugim rečima 'nezaposlena radna snaga/ rezervisti rada.

Marksova verzija istorije

Rasprava o prvobitnoj akumulaciji u osmoj glavi prvog toma Kapitala poznata je kao ursprungliche Akkumulation, doslovno 'primarna akumulacija' drevna/iskonska/prvobitna akumulacija. Njegova svrha jeste da objasni kako je kapitalistički način proizvodnje postao. Prema Marksu, pre nego što je postao novac od kog se stvarao novac, tj. kapital, primarna akumulacija se morala odviti. Ovo je moglo dobiti oblik iznuđivanja resursa, osvajanja i pljačke, i/ili porobljavanja.

Otkriće zlata i srebra u Americi, istrebljenje, porobljavanje i ukop domorodaca u rudnicima kontinenta, počeci osvajanja i pustošenja Indije i preobražaj Afrike u poprište komercijanog lova na tamnopute, sve su stvari koje karakterišu pošetak ere kapitalističke proizvodnje. Ovi idilični tokovi su kljični momenti prvobitne akumulacije.

U izučavanju istorije Engleske, Marks je proučavao kako su kmetovi postali slobodni zemljoposednici i sitni poljoprivrednici, koji su, vremenom, silom lišeni svojine i oterani sa poseda, stvarajući bezemljaški proleterijat.

Takođe je pokazao kako je država propisival sve više zakonskih mera da bi kontrolisala i usmerila ovu novonastalu klasu nadničara. U međuvremenu, preostali poljoprivrednici su postali kapitalistički zemljoposednici poslujući sve više na komercijalnoj osnovi; i postepeno, sprečavajući trgovinu i investicije preduzetnika, protežiraju se legalni monopoli.

Ovo je samo studija izvedena na jednom slučaju-stvari su se na kontinentu odvijale drugačije nego u Engleskoj (npr. seljaci su pružili više otpora-nije da im je mnogo pomoglo).

Ali primarna akumulacija uključuje više od toga.

Veza između prvobitne akumulacije i kolonijalizma

U vreme dok se prepreke lokalnom ulaganju u manufakture prevazilaze i jedinstveno nacionalno tržište razvija sa nacionalističkom ideologijom, Marks uviđa značajan uticaj svetske trgovine na razvoj poslovanja:

'Otkriće zlata i srebra u Americi, istrebljenje, porobljavanje i ukop domorodaca u rudnicima kontinenta, počeci osvajanja i pustošenja Indije i preobražaj Afrike u poprište komercijanog lova na tamnopute je označilo ružičasto svitanje ere kapitalističke proizvodnje. Ovi idilični tokovi su kljični momenti prvobitne akumulacije. Za njima nastupa komercijalni rat evropskih nacija sa planetom kao pozornicom. Počinje sa pobunom Holandije protiv Španije, dobija gigantske razmere u engleskom anti-jakobinskom ratu, nastavlja se u opijumskom ratu protiv Kine itd. Različite forme prvobitne akumulacije raspoređuju se, skoro prema hronološkom redosledu, naročito u Španiji, Portugalu, Holandiji, Francuskoj i Engleskoj. Krajem 17. veka stižu u Englesku u sistematičnoj kombinaciji, obuhvatajući kolonije, nacionalni dug, moderne načine oporezivanja i protekcionistički sistem. Ove mere su delimično zavisne od gole sile npr. kolonijalni sistem. Ali, one sve koriste moć države, grupisanu i organizovanu silu društva, da ubrzaju proces transformacije feudalističkog sistema proizvodnje u kapitalistički i da prekrate tranziciju. Sila je babica svakog starog društva oplođenog novim. Ona je sama po sebi vrsta ekonomske moći.

Prvobitna akumulacija i privatizacija

Čitava svrha prvobitne akumulacije je da privatizuje sredstva proizvodnje, tako da vlasnici mogu zarađivati novac na račun dodatne vrednosti rada onih koji, u nedostatku sopstvenih sredstava, moraju da rade za njih.
Marks kaže da prvobitna akumulacija znači izrabljivanje direktnih proizvođača ili, preciznije, 'rasturanje privatne svojine na osnovu rada njegovog vlasnika...Samostalno stečeno privatno vlasništvo, koje je zasnovano, takoreći, spojem izolovanog, nezavisnog radnika sa uslovima njegovog rada, je potisnuto kapitalističkim privatnim vlasništvom, koje se oslanja na ekploataciju načelno slobodovoljnog rada drugih, npr. nadničarenje.

Socijalni odnosi u kapitalizmu

Kapitalizam je sistem socijalnih odnosa, gde su kapitalisti potpuno humani akteri, a radnici su eksploatisani. Prvobitna akumulacija prethodi kapitalizmu u obezbeđivanju bogatstva i resursa na taj način prouzrokujući da manje uspešni ljudi stupe u odnose, u velikoj meri, nejednake sa kapitalistima. U poslednjem poglavlju Kapitala,Tom 1., Marks ilustruje odnose neophodne za razvoj kapitalizma komentarišući teoriju kolonijalizma Edvarda Gibona Vejkfilda.

''Vejkfild je otkrio da u kolonijama vlasništvo u novcu, materijalnim dobrima, mašinama, i drugim sredstvima proizvodnje, ne definišu čoveka kao kapitalistu, ako ne postoji korelativ u vidu nadničara, drugog čoveka koji je primoran da se prodaje svojom voljom. Otkrio je da kapital nije predmet/okolnost, već društveni odnos među ljudima zasnovan na posredovanju okolnosti. Gospodin Pils, on jadikuje, poneo je sa sobom iz Engleske u Svon River, Zapadna Australija, materijalna sredstva i sredstva proizvodnje u iznosu od 50.000 funti. Predvideo je da treba da povede i 3000 ljudi iz radničke klase, muškarce, žene i decu. Kada je stigao na odredište, 'gospodin Pils ostao je bez sluge da mu namesti krevet i donese vodu sa reke'. Nezadovoljan, gospodin Pils, koji je dopremio sve osim engleskog načina proizvodnje u Svon River.''

Trajna primitivna akumulacija

Ortodoksni Marksisti drže da se prvobitna akumulacija odvila u kasnom Srednjem veku i završila odavno, kada je kapitalistička industrija započela. Smatraju da je prvobitna akumulacija proces koji se odvio na prelasku između feudalnog razdoblja u kapitalističko doba.

Ipak, ovo se može smatrati pogrešnim tumačenjem Marksovih ideja i istorijske stvarnosti, pošto su ekonomije feudalnog tipa postojale u različitim delovima sveta do duboko u 20. veku. Marksovu priču o prvobitnoj akumulaciji je najbolje posmatrati kao poseban slučaj opšteg principa kapitalističkog širenja tržišta. Delimično trgovina raste inkrementalno, ali obično postavka kapitalističkih odnosa u proizvodnji uključuje silu i nasilje; transformacija posednih odnosa podrazumeva da sredstva, ranije vlasništvo određenih ljudi, nisu više njihovo vlasništvo, nego vlasništvo drugih ljudi, a razdvajanje od njihovog vlasništva na ovakav način uključuje prinudu.

U uvodu u Kapital, Tom 1., Marks piše: "Država koja je industrijski bolje razvijena samo pokazuje onim manje razvijenim sliku sopstevene budućnosti.'' Slabije razvijene države se takođe suočavaju sa procesom prvobitne akumulacije, koji je trajni proces ekspropriacije, proleterizacije i urbanizacije.

Zato što je ona osnovna alatka začeća i održanja kapitalizma i zato što će stopa profita, pre ili kasnije, početi da opada, prvobitna akumulacija nas sve pogađa.Marks primećuje da ''ukoliko bi ipak čitač u Nemačkoj bio ravnodušan prema situaciji engleskih industrijalnih i poljoprivrednih radnika ili bi optimistično tešio sebe mišlju da u Nemačkoj stvari nisu ni izbliza toliko loše, morao bih mu jednostavno reći: 'De te fabula narratur' (o tebi je reč)."

Marks ovde govori o širenju kapitalističkog načina proizvodnje (ne o širenju svetske trgovine), kroz ekpropriacijske procese. Nastavlja: ''Suštinski, nije reč o višoj ili nižoj stopi razvoja socijalnog antagonizma koji proističe iz zakonitosti kapitalističke proizvodnje. Reč je o samim ovim zakonitostima, o ovim tendencijama, koje uz pomoć čelične potrebe ide ka neizbežnim posledicama.''

Način kako se proces kojim se strane ekonomske zajednice podređuju zakonima kretanja kapitala odvija je 'prvobitna akumulacija': pljačka ili privatizacija običnog naroda i proletarizacija radničke populacije.

Teorija Ernesta Mendela o prvobitnoj akumulaciji i David Harvijeva teorija akumulacije oduzimanjem svojine

Ernest Mendel nudi marksovsku teoriju koja se razlikuje od uobičajene marksističke teorije. U njegovoj teoriji, prvobitna akumulacija je deo nejednakog razvoja kapitalizma u svetskim razmerama.

Zato što se počeci poslova, prinudno širenje kapitalističkog tržišta, ekspropriacija seljaka odvijaju sve vreme, prvobitna ak. je takođe proces koji se odvija sve vreme. Ortodoksni marksisti su prevideli ovaj društveni trend, možda zato što su bili usresređeni na Marksovu priču o proterivanju engleskih seljaka sa njihove zemlje, pre nego proučavanju činjenica svetske istorije.
Mandel istražuje istoriju razvoja kapitalizma od ranog Srednjeg veka i razdvaja prvobitnu akumilaciju novčanog kapitala i prvobitnu ak.industrijskog kapitala. Jedno ne vodi neophodno ka drugom. On izračunava da vrednost doneta u Evropu od trgovine robljem i pljačke kolonija između 1500. i 1750. godine daje vrednost veću od ukupnog kapitala uloženog u evropske industrije 1800. godine.

Teškoća država u razvoju, kaže Mandel, predstavlja dvostruku tragediju. Ne samo da su platili cenu internacionalne podele kapitala, već su takođe morali da prevaziđu industrijske poteškoće u svetskoj ekonomiji u kojoj već dominiraju industrijska dobra naprednih država.

Dakle, dok je svetsko tržište podsticalo industrijalizaciju između 1500. i 1800. u Evropi, Severnoj Americi i Japanu, do 1900. je isto to tržište postalo prepreka ili kočnica industrijalizaciji trećeg sveta, koji se, u najvećem broju slučajeva, nije mogao takmičiti sa Evropom, Severnom Amerikom u Japanom. Neke posredničke države (npr.naseljeničke kolonije) se jesu industrijalizovale, ali na tipično jednostran način; većina industrijskih proizvoda su pravljeni radi izvoza.

Integracija država u razvoju u svetsko tržište se dešavala uglavnom na inicijativu zapadnih sila kada je to bilo u njihovim interesima. Ovo je stvorilo hijerarhiju među nacijama u međunarodnoj podeli rada.

Pošto je lokalna potražnja manjkala u trečem svetu i zato što investitori nisu bili voljni da stvaraju kolonijalnu konkurenciju rodnim državama, investicije su se usresređivale uglavnom na agrikulture i ekstrakciju minerala radi izvoza.

U najboljem slučaju, ishod svega ovoga je bila polu-industrijalizacija i ekonomija koja nije u stanju da adekvatno služi potrebama lokalne populacije. Postojalo je dovoljno kapitala i neupošljene radne snage, ali nedovoljno mogućnosti za razvoj lokalne industrije koja bi koristila lokalnoj populaciji.

Mandel zaključuje da, s toga što buržoazija trećeg sveta uglavnom ne mari za razvoj države, radnici i seljaci moraju preuzeti državnu vlast i izneti neophodne ekonomske promene.
David Harvi proširuje koncept prvobitne akumulacije i stvara novi koncept
'akumulaciju oduzimanjem svojine' u svojo knjizi iz 2003.godine, 'Novi imperijalizam'. Prema njemu, reč prvobitni uzrokuje pogrešno shvatanje prema kojem je prvobitna akumulacija faza kroz koju je kapitalizam prošao. Ali kako Ernest Mandel pokazuje da prvobitna akumulacija i dalje traje, tako da je potrebno novo ime za nju. Pošto je prvobitna akumulacija uglavonm oduzimanje poseda koji su pripadali kmetovima ili drugim ne-kapitalistima od strane kapitalista, novi koncept 'akumulacija oduzimanjem svojine' odgovara nameni.

Ono što David Harvi, naime, radi nije ograničeno samo na pronalaženje boljeg imena. On ga polako proširuje na modernija pitanja, kao što su prava intelektualne svojine, privatizacije, depolitizacije sredine.

Privatizacija javnih servisa donosi ogroman profit u ruke kapitalista. Ukoliko bi pripadao javnom sektoru, taj profit ne bi postojao. U tom smislu, profit se stvara oduzimanjem svojine naroda. Industrijsko narušavanje životne sredine je slično, zato što bi životna sredina trebalo da pripada javnosti.

Multi-nacionalne farmaceutske kompanije sakupljaju informacije o tome kako se biljna ili druga prirodna medicina koristi među domorocima u manje razvijenim državama, vrše R&D (istraživanje i razvoj) da bi otkrili materijal koji čini te prirodne lekove efikasnim i patentiraju pronalaske. Na taj način, multi-nacionalne farmaceutske kompanije sada mogu prodavati lekove domorocima, koji su pravi izvor saznanja koja su omogućila proizvodnju leka. Tj., oduzimanjem prava na intelektualnu svojinu.

David Harvi takođe tvrdi da je akumulacija oduzimanjem svojine privremeno ili delimično rešenje prekomerne akumulacije zato što akumulacija oduzimanjem svojine čini sirove materijale jeftinijim, stope profita mogu barem privremeno porasti.

Šumpeterova kritika Marksove teorije

Ekonomista Jozef Šumpeter se nije složio sa marksističkim objašnjenjm porekla kapitala, zato što Šumpeter nije verovao u eksploataciju. Prema liberalnoj teoriji, tržište vraća svakoj osobi tačnu vrednost koju je uložila u njega; Kapitalisti su, jednostavno, ljudi koji su veoma vešti u štednji i čiji su doprinosi posebno veličanstveni i oni ne uzimaju ništa od drugih ljudi ili životne sredine. Liberali veruju da kapitalizam nema unutrašnjih mana ni kontradikcija, samo spoljašnjih pretnji. Za liberale, ideja neophodnosti nasilne prvobitne akumulacije kapitala je posebno tendenciozna. Šumpeter je pisao prilično osorno:

''Problem prvobitne akumulacije se pojavio pred tim autorima naročito Marksom i marksistima, koji su podržavali teoriju ekspoatacije radi interesa i morali su se, s toga, sučiti sa pitanjem kako su ekspoateri osigurali kontrolu nad početnom količinom 'kapitala' (kako god je definisali) sa kojom bi eksploatisali - pitanje na koje ova teorija per se nije sposobna da odgovori i na koje se može očigledno odgovoriti na način nesrodan ideji ekspoatacije.''

Šumpeter tvrdi da imperijalizam nije bio neophodna odskočna daska za kapitalizam, niti je potreban da podstiče kapitalizam zato što je imperijalizam prethodio kapitalizmu. Šumpeter je verovao da bi se, bez obzira na empirijske dokaze, kapitalistička svetska trgovina mogla u principu razvijati u miru. Ako se imperijalizam pojavio, Šumpeter dodaje, to nema veze sa suštinskom prirodom kapitalizma, ili sa kapitalističkim širenjem tržišta. Razlika između Šumpetera i Marksa po ovom pitanju je istančana. Marks je tvrdio da kapitalizam zahteva nasilje i imperijalizam-prvo, da bi pokrenuo kapitalizam gomilom plena i da bi obesvojinio populaciju, time ih terajući da stupe u kap. odnose kao radnici, a zatim da prevaziđe fatalne kontradikcije koje se unutar kapitalističkih odnosa stvaraju vremenom. Šumpeterov stav je bio da je imperijalizam urođeni impuls izazavan stanjem nezavisnim od interesa ekonomski vladajuće klase.

"Imperijalizam je dispozicija stanja ekspanzije silom bez dodeljenih granica...Moderni imperijalizam je jedan od naslednika apsolutističkog monarhijalnog stanja. Unutrašnja logika kapitalizma ga nikada ne bi razvila. Njegova sredstva dolaze od politike prinčeva i običaja predkapitalističkog miljea. Ali čak i izvozni monopol nije imerijalizam i nikada se ne bi razvio u imperijalizam u rukama miroljubive buržoazije. Ovo se dogodilo isključivo zato što su ratna mašina, njegova društvena atmosfera, i vojna volja bile nasleđene i zato što se vojno orientisana klasa (npr. plemstvo) zadržala na vladajućoj poziciji sa kojom su se, od svih različitih interesa buržoazije, vojni mogli sroditi. Ovaj savez održava u životu borbene instinkte i ideje o dominaciji. To je dovelo do društvenih odnosa koji se, možda, konačno mogu objasniti odnosima proizvodnje, ali ne proizvodnim odnosima samog kapitalizma."

Izvor: Wikipedia - Capital accumulation (prevela sa engleskog L.S.)